‘Mojih pet centi’ je izraz koji Amerikanci koriste kada hoće da iznesu svoje mišljenje (nekad je bilo dva, ali inflacija je čudo). U Srbiji svako ima svojih ‘pet centi’, posebno kada je reč o fudbalu i fudbalskoj reprezentaciji. Kako to da igrač koji vredi 150 miliona evra nema bar 10 golova i 20 asistencija u tri utakmice, zašto je poveden igrač koji je cele sezone trčkarao po poljanama Superlige i kako to mislite Srbija neće postati prvak sveta 15. jula?! Istina je da smo reprezentacija koja ima svojih limita, ali je isto tako tačno da smo mogli i bolje, makar po pitanju ostavljenog utiska. Šta nam se to dešavalo tokom boravka u Rusiji i možemo li izvući ikakve pouke za budućnost?
O obrazu i nedostatku istog
Pre nego što se fokusiramo na Rusiju, ‘ajmo da vratimo film nazad. Kroz kvalifikacije nas je sproveo Slavoljub Muslin, više spletom srećnih okolnosti nego nekom dobrom igrom. Kako god, on je prvi posle Radomira Antića koji nas je doveo do velikog takmičenja. I pored toga, vajni internet komentatori osuli su paljbu na Muslina jer ne poziva Sergeja, a ljudi kojima, očigledno, nije bio po volji to iskoristiše da ga smene. No, fokus priče je na tome ko je Muslina nasledio. Muslinov asistent, čovek bez ikakve trenerske karijere (a izgleda i licence), nije našao u sebi dovoljno morala da ode sa njim već je prihvatio mesto selektora!
Jasno je da je Mladen Krstajić vodio reprezentaciju u Rusiji jer je bio ‘podoban’ za to. Međutim, ostalo je nejasno zašto je jedna od prvih stvari bila oduzimanje kapitenske trake od Branislava Ivanovića i predavanje iste Aleksandru Kolarovu. Sada, čini se da je Kolarov taj posao vođe ekipe odradio sasvim solidno, ali zbog čega biste prihvatili traku koja je uzeta od čoveka koji vam je godinama dobar prijatelj i uz to je bio kapiten reprezentacije kroz kvalifikacije?
Već tada je bilo jasno da će se naša kola teško zaustaviti na nizbrdici…
Zašto Sergej nije kriv?
Krstajićev spisak za Svetsko Prvenstvo bio je manje-više očekivan. I dok mi se lično svidela odluka da se povede Radonjić jer je reč o momku koji je budućnost srpskog fudbala, ostaje nejasno zašto na spisku onda nije bilo mesta za Gaćinovića? Ako ćemo već da forsiramo mlade, zar nije mogao Spajić, Rodić, ili čak Rukavina da ostane kući, a da Mijat pođe za Rusiju?
Među putnicima je, međutim, bio Sergej. Čitava ta prašina koja se podigla oko njega postavila je strašan pritisak na leđa ovog mladog momka. I, da razjasnimo jedno, nema nikakve dileme da je reč o vanserijskom igraču. Bio je prvak sveta sa Srbijom 2015. godine i tada smo se kleli u njega. U Laciju i dalje ne pristaju da ga se odreknu osim u slučaju basnoslovno dobre ponude, a malo je falilo da uvede Rimljane i u Ligu Šampiona. Dakle, nema sumnje da je reč o ekstra talentu. Isto tako nema dileme da je njegova igra na SP bila sve samo ne zadovoljavajuća. Protiv Kostarike se videlo da ume i može, a u sledeća dva meča lutao je kao i selektor Krstajić. Ili upravo zbog Krstajića. Pokušao je selektor da mu pronađe pravo mesto na više pozicija, ali nije bilo dobitničke kombinacije. Možda bi sve bilo drugačije da smo od početka do kraja imali jasnu zamisao šta to tačno hoćemo od Sergeja. I zato, nije on kriv, krivci se nalaze isključivo na klupi.
Selektor je očigledno verovao da među ta 23 igrača ima mnogo kvalitetam, pošto nisam siguran da bih i u ovom trenutku mogao da vam kažem ko je činio prvih 11 Srbije na Svetskom Prvenstvu. Pokušao je Krstajić da uklopi i Sergeja i Ljajića u isto vreme, da da šansu Kostiću, ali da ne zaboravi ni Radonjića…da isforsira mlade igrače, ali istovremeno ispoštuje iskusne. Kao rezultat, imali smo potpuno novu defanzivnu liniju protiv najjačeg rivala, što dovoljno govori o besmislu postavke igre. Rezultat na terenu znamo.
Šta dalje ili riba smrdi od glave
Kako je to lepo opisao Tovariš Plavšič – sa fudbalskom reprezentacijom Srbije uvek je sve isto. Ako išta može da nas raduje, to je da zalog za budućnost postoji. Milenković je sa svojih 20 godina odigrao doktorski, Mitrović će još dugo biti tu, kao i Sergej, Veljković, Živković, Grujić, Radonjić…možda je vreme za veliki rez. Možda je vreme da kapiten Kolarov prekine da pravi promaju po levoj strani, da Bane shvati da vreme ne radi za njega, a Stojković da nije El Hadari i da neće moći da brani do 45-te. Svako poštovanje za sve što su uradili (a bilo je dosta toga dobrog), ali našoj reprezentaciji je potreban rez. Oslanjanje na mlađe igrače dalo bi novi izgled reprezentaciji, a to novo ruho je preko potrebno. A kad već oblačimo novo odelo, setimo se i da riba smrdi od glave…
Marko Đorđević
Leave a Reply